Gradski muzej – Subotica

Gradski muzej u Subotici je kulturna institucija od velikog značaja osnovana 1892. i reosnovana 1948. godine. Zvanični osnivač gradskog muzeja bila je Skupština opštine Subotica. Glavni zadatak ove ustanove je očuvanje i predstavljanje arheoloških, antropoloških, istorijskih, pedagoških, etnoloških, prirodnjačkih i vrednosti iz oblasti istorije umetnosti. Pored biblioteke i odeljenja koja se bave organizacijom i pedagoškim radom, na osnovu pomenutih tematskih celina organizovana su i muzejska odeljenja i njene zbirke. Muzej je od 2008. godine smešten u zgradi iz 18. veka, najamnoj kući Mikše Demetera (mađ. Dömötör Miksa), u velelepnom zdanju ukrašenom u stilu secesije.

Poslednjih decenija 19. veka i građansku Suboticu je polako sustigla žeđ za kulturom, koja je karakterisala tadašnju Evropu i Monarhiju. Počeci muzejske aktivnosti u ovom gradu vezani su za obrazovne ustanove, prvenstveno gimnazije, gde su pokrenute prve akcije sakupljanja i skladištenja raznih kolekcija, tada pre svega numizmatičkih, dakle kolekcije primeraka kovanog novca i drugih moneta. Prvi muzejski entuzijasta u Subotici, bio je profesor latinskog jezika i istorije subotičke Više gimnazije, Imre Balaš (mađ. Balás Imre), koji je tokom školske 1874/75. godine preko lokalne štampe građanima uputio poziv na sakupljanje “novaca ili moneta od bilo kog metala”, tražeći zapravo od njih da ove predmete daruju zbirci gimnazije. U formiranju ove prve zbirke učestvovao je i drugi entuzijasta, takođe gimnazijski profesor, Ištvan Ivanji (mađ. Iványi István). Upravo se za njegovo ime vezuje formiranje daljih kolekcija, među njima i zbirke starina, odnosno sakupljanje “starih nalaza”.

Takođe je iz pera ovog eminentnog profesora potekao i prvi arheološki rezime koji se odnosio na Suboticu, a koji je objavljen u godišnjaku Više gimnazije iz 1883. godine. Ovo je ujedno i prvi arheološki rezime objavljen u Bačkoj, i dragoceno svedočanstvo o prvim značajnim arheološkim nalazima u Bačkoj – materijalu koji je kasnije većim delom nestao u vatrama ratova.

Prvo spominjanje ideje Subotičkog muzeja zbilo se 1883. godine u „otvorenom pismu“ Ivanjija i Balaša gradskom veću u kome traže „da se po pitanju (arheoloških) vrednosti interveniše, da bi se oni od uništenja i nestajanja sačuvali, i radi pouke i divljenja publike u muzeju predstavili“.

Tada je gimnazijskom zbirkom rukovao Eden Gol (mađ. Gohl Ödön), koji je nekoliko godina docnije naš grad napustio kao već poznat numizmatički istraživač i po imenovanju nadležnog ministarstva u Budimpešti, postao asistent Zbirke moneta i starina Mađarskog nacionalnog muzeja. Uskoro je postao rukovodilac kolekcije antikviteta, da bi nešto kasnije bio izabran za redovnog člana Zemaljskog arheološkog i antropološkog društva (mađ. Országos Régészeti és Embertani Társulat) i time postao jedan od slavnijih Subotičana. Nekoliko godina nakon toga, 1892. je u Subotici osnovano Udruženje javne biblioteke (mađ. Közkönyvtáregylet), to jest Gradska biblioteka. Ova ustanova se bavila i prikupljanjem istorijskih i drugih predmeta i zbog toga su ove paralelne aktivnosti uskoro bile objedinjene a društvo je preimenovano u Udruženje subotičke javne biblioteke i muzeja. Formiranje ovog društva 1892. godine je datum porekla prve zbirke Subotičkog muzeja.

Do 1906. godine, kada je Udruženje zbog nedostatka sredstava, krađe materijala i drugih nagomilanih problema prestalo sa radom, prikupljen je značajan muzejski i bibliotečki materijal. I pored neslavne sudbine muzejskog udruženja Oskar Vojnić (mađ. Vojnich Oszkár) je 1913. godine poklonio Subotičkom muzeju u idejnom formiranju nekoliko stotina etnoloških predmeta sa svojih putovanja po Aziji i Africi (deo tog materijala i danas čuva muzej).

Kraj prvog svetskog rata za Suboticu je istovremeno značio i promenu državne pripadnosti i vlasti. Na mesto delokruga mađarskog ministarstva unutar prethodne Austrougarske monarhije, zadatke koji se tiču starina preuzele su institucije Kraljevine Jugoslavije. Međutim, uticaj tadašnje kulturne politike je doveo do potpunog zamrzavanja muzeološke delatnosti. Jedan deo inventarisanih predmeta je ponovo dospeo u gimnaziju, dok je drugi deo našao svoje mesto u magacinima gradske kuće i tako preživeo krizne godine nemarnosti. Šta više, čak i kritične dane Drugog svetskog rata i savezničkog bombardovanja Subotice. U poslu spasavanja muzejske ostavštine istaknutu ulogu je imao Mijo Mandić, zadužen za negovanje fonda nekadašnjeg bibliotičko-muzejskog udruženja, a koji je kasnije postao direktor današnje Gradske biblioteke. Deo kulturne baštine Subotice u međuratnom periodu i kasnije postao je eksponat Galerije Matice srpske i Vojvođanskog muzeja, grad nije imao svoj muzej sve do 1948. godine.

Radno vreme:
Od utorka do subote: 10-18 h,
Nedelja i ponedeljak: zatvoreno.

Adresa: Trg Sinagoge 3, Subotica
Telefon: +381 (0)24 555 128, +381 (0)24 672 020
E-mail: muzejsubotica@open.telekom.rs
Web: www.gradskimuzej.subotica.rs

Pročitajte i:

Ostavite komentar