Dom kulture – Gložan

Kulturno-prosvetno društvo Jedinstvo (Jednota) osnovano je u Gložanu 1948. godine, ali je delatnost na polju kulture zabeležena još nekoliko decenija ranije.

Prvi glumci-amateri u Gložanu pripremili su komad Posed-nered (Statky-zmätky) J. G. Tajovskog 1913. godine. Do kraja Drugog svetskog rata pozorišni komadi su se uvežbavali samo povremeno i nisu se svrstavali u glavne aktivnosti glumaca-amatera. Nakon rata pozorišna umetnost održavala se u životu, i u relativno pravilnim razmacima objavljivani su zapisi o njenim aktivnostima. Prema podacima iz nedeljnika Glas naroda (Hlas ľudu) gložanski amateri pojavljivali su se na daskama tek nekoliko puta godišnje i ponekad su imali goste iz drugih slovačkih sela. Gložanska pozorišna delatnost imala je prilično teškoća, naročito zbog nedostatka adekvatnog prostora. Pozorišne predstave i razni programi održavali su se na različitim mestima, najčešće u krčmama (Vitezovoj, Žeprakovoj, Srnkovoj, Greksovoj), u Notarevom domu i u Lesiku. Vatrogasno društvo dobilo je zadružnu štalu u svoje vlasništvo, rekonstruisalo je i napravilo od nje salu, u kojoj se odigravala većina kulturnih manifestacija.

U ovom periodu pozorišni umetnici istovremeno su se posvetili i drugim svojim interesovanjima, a osim pozorišnih predstava često su se organizovale i druge kulturno-umetničke večeri. 30-tih godina Gložančani su počeli da pokazuju interesovanje za svoje narodne igre, koje su pripremali i predstavljali na pozornici pred publikom. Pored već poznate forme pozorišta, ovo je bilo doživljeno kao novina u kulturno-zabavnom životu. Na ovaj način bile su pripremljene i prvi put izvedene slovačke narodne igre u februaru 1933. Nesistematičan rad u folklornoj sekciji ispoljio se i prilikom njenog nastupa u javnosti.

Posle višegodišnje pauze pominje se samo jedna predstava sa slovačkim igrama i to u februaru 1939. godine. Sledeći podatak o folklornoj sekciji objavljen je u štampi tek u decembru 1945. To je zapis iz nedeljnika Glas naroda (12. januara 1946. s. 4) o prvom uspešnom nastupu gložanskih devojaka iz gimnazije, koje su plesale narodne igre. Program je bio organizovan u Čitalačkom društvu 1945. na Štefana (26. decembra).

Nakon Drugog svetskog rata za pozorišnu umetnost u Gložanu bilo je karakteristično to što su amateri pokazivali interesovanje i za druge aktivnosti, a pozorišne predstave gotovo da su uvek bile izvođene u spoju sa raznim pevačkim nastupima, pleh muzikom i igrankama. Uprkos teškom posleratnom razdoblju, ljudi su ispoljavali veliku zainteresovanost za razne oblike zabave.

Od 1948. godine većina društava se ujedinila i počela da dejstvuje u okviru jedne ustanove pod nazivom Kulturno-prosvetno društvo Jedinstvo. Kako zapaža S. Fekete u prilogu o istoriji gložanske pozorišne umetnosti (FEKETE 1998) pedesetih godina ustalasao se nivo amaterskog preduzetništva, a pogotovo u pozorišnom životu i uvežbavanju plesova. Karakteristično je da je osim KUD Jedinstvo, pozorišne predstave pripremala omladina (uglavnom srednjoškolci i studenti), sportisti i vatrogasci. Uglavnom, svi su u tome učestvovali, jer je to predstavljalo skoro jedini izvor finansija.za unapređenje društvenog života. Sem glumaca-amatera, u režiji i uvežbavanju komada većinom su se angažovali takođe amateri, i to pretežno iz redova domaćih učitelja. Jedan od značajnih trenutaka u istoriji gložanske pozorišne delatnosta dogodio se krajem 1959. godine, kada je otvoren Dom kulture. Impuls iz ovog talasa entuzijazma podstakao je veliki broj glumaca i podigao umetnost u selu na viši nivo. Ništa manji udeo u tome nisu imali ni režiseri ovih dela. Iz perioda u kojem su to uglavnom bili učitelji možemo pomenuti Z. Korčokovu, M. Miškovicovu, Z. Vitezovu i S. Feketea, a od najmlađih J. Bartoša, J. Urbančekovu i M. Fabrija. Slično kao i u drugim sferama umetnosti, i u pozorištu postoje više i manje uspešna razdoblja. U ovom trenutku gložansko amatersko pozorište nalazi se u onoj mirnijoj fazi, jer se već duže vreme ne oglašava, što ne mora da znači da opet neće biti u punom zamahu.

U početku, folklorna sekcija nije imala lak zadatak. Pri uvežbavanju igara promenilo se više amatera, a problem je predstavljao i nedostatak adekvatnog prostora za probe. 50-tih godina 20. veka došli su do izražaja prvi uspesi folkloraša. Na Okružnom takmičenju u Bačkoj Palanci 1952. godine gložanska folklorna grupa bila je najbolja i osvojila je prvo mesto. U ovom periodu uvežbavanju igara prvenstveno su se posvetile učiteljice. Krajem 50-tih godina završen je dugoočekivani objekat zgrade Doma kulture. Sistematičnije počinje da se radi 60-tih godina pod vođstvom Marie Miškovicove, koja pod nadzor uzima mlađe generacije i počinje da im usađuje ljubav ka folkloru već od malih nogu.. Uvežbavanje dece od osnovne škole pokazalo se kao ispravan korak, a u ansamblu se vremenom počeo okupljati veliki broj mladih ljudi. Mnogi igrači istrajali su u folkloru ne samo tokom osnovne škole, nego i kao srednjoškolci. Krajem 60-tih godina osim omladine za narodne igre interesovanje su počele da pokazuju i starije generacije. Na njihovu inicijativu nastala je starija folklorna grupa. Činili su je pretežno bračni parovi kojima je pošlo za rukom da mnogo godina kvalitetno i uspešno prezentuju gložanski folklor i očuvaju narodnu tradiciju do današnjeg dana.

Starija plesna grupa gložanskog folklornog ansambla KPD Jedinstvo već duže vreme dolazi do izražaja zahvaljujući svom kvalitetnom radu. O tome svedoči i činjenica da je 2010. godine na festivalu folklora Tancuj, tancuj grupa bila najbolje ocenjena. Interpretaciju igre baziraju na izvornim materijalima koje crpe iz svoje lokalne sredine. Za sakupljanje i čuvanje ovih materijala dugi niz godina se zalagala bivši rukovodilac društva Maria Miškovicova. Njen naslednik i sadašnji rukovodilac folklornog ansambla je jedan od dugogodišnjih folkloraša Jaroslav Kriška. Kao i starijoj, on se jednako posvećuje i mlađoj folklornoj grupi koju čini omladina, pre svega srednjoškolci i studenti.

Osim uspeha u folkloru u domaćem okruženju, Gložančani mogu da se ponose i mnogim putovanjima u inostranstvo. Uglavnom su posećivali susedne zemlje, kao što su npr. Mađarska, Rumunija i malo udaljenija Francuska. Ipak, najčešće se putuje u Slovačku. Sem Detve i Vihodne, gradova koji organizuju najpoznatije folklorne festivale u Slovačkoj, Gložančani često gostuju i u gradu Holič. Ova dva mesta već dugi niz godina neguju dobre odnose, a pobratimstvo potvrđuju uzajamnim i ponovljenim posetama.

Dečije plesne grupe takođe su zastupljene u Gložanu, ali ne u okviru kulturno-prosvetnog društva. Najmlađa grupa dejstvuje u okviru vrtića, a deci starije dobi posvećuju se u okviru osnovne škole. Rukovodioci se često smenjuju prema razredima i odeljenjima koje deca pohađaju. Rezultati rada sa ovom decom prezentuju se na domaćim kulturno-umetničkim programima i na dečijim festivalima.

Kulturno-prosvetno društvo Jedinstvo nema redovno aktivnu pevačku komponentu. Najduže dejstvuje, doduše sa pauzama, ženska pevačka grupa. U poslednje vreme aktivnije se uključuju i mlađa devojačka i muška grupa. Pevanje uvežbava Rastislav Struhar, koji je ujedno i vodeći muzičar u svim segmentima. Budući da ne postoji zajedničko muzičko telo koje bi sačinjavali samo gložanski muzičari, orkestar se najčešće ispomaže zahvaljujući kolegama iz susednih sela.

Adresa: Maršala Tita, Gložan

Pročitajte i:

Ostavite komentar